Kultura.On.Line

Kratke vesti
Galerija
Artexti
Muzika
Kontakt
O projektu

Mailing lista

Zanimljivosti

Pioniri svetske fotografije
Vek i po srpske fotografije
Tri centra stripa
Fotografija 90-ih

Biografije

Frida Kahlo
Vincent van Gogh
Donatello
Gustav Kurbe

Sve biografije

Pošaljite biografiju

Registar

Spisak kulturnih institucija na teritoriji Srbije!

Linkovi

Fond za razvoj neprofitnog sektora
SEECult
Mreža kreativnih ljudi
Artmagazin
Revija amaterskog filma
Zdenka Feđver, poezija i proza

Web

Virtuelna galerija kulture je otvorena za sve mlade ljude koji žele da svoje radove predstave što širem krugu ljudi.

Ukoliko spadate u ovu kategoriju javite nam se tako što ćete poslati e-mail sa svojim podacima koji treba da sadrže vaše lične podatke i informaciju šta želite da izložite u Virtuelnoj galeriji kulture.

Svoje prijave možete slati na prijava@kulturaonline.net.

Konceptualna umetnost

Smer u Savremenoj umetnosti čiji je glavni argument da 'umetnost' treba da postoji samo kao ideja i ne kao fizički entitet. Za pristalice ovoga pokreta, ideja za realizovanje nekog umetničkog dela ili projekta, znači više nego njegova realizacija. Nastanak i filozofija ovog pokreta veže se za evropski pokret Dada, delo filozofa Ludviga Vingensetejna i delo "stvoritelja" dadaizma Marsel Dišana. Konceptualna umetnost (Concept Art) se pretvorila u internacionalni pokret koji se ubrzo proširio sa severnoameričkog i evropskog kontinenta na ostale delove sveta. To je bio najširi umetnički pokret dvadesetog veka, koji se zanimao za sam koncept umetnosti, društvo, politiku, itd. Konceptualni umetnici su smatrali da umetnost može biti: pisani tekst, publikacija, predstavljena u nekom određenom scenariju (performans umetnost), proizvedena sledeći upustva umetnika ili bilo koja ideja prenešena usmeno, preko skica, fotografija, zvuka, video zapisa, itd.

Konceptualna umetnost (1960-1975) počinje šezdesetih godina, a sam termin je prvi put koristio Henri Flint 1961 godine u jednoj Fluksus publikaciji. Termin je kasnije proširio značenje ulaskom grupe Art and Language (Umetnost i Jezik) koju je predvodio Džozef Kosut. Ova grupa je zagovarala da Konceptualna umetnost nastaje kada analiza jednog umetničkog dela zamenjuje samo umetničko delo. Priznanje od strane publike je stiglo 1967. godine, kada je Sol Levit Sol LeWitt iskoristio termin, u jednoj internoj publikaciji, za definisanje novog specifičnog pokreta. Konceptualni umetnici su se složili oko teorije da je proces osmišljavanja i saznanje koje dolazi stvaranjem umetničkog dela važnije nego završeno umetničko delo. Prva izložba konceptualne umetnosti pod imenom Conceptual Art and Conceptual Aspects održana je 1970. godine u New York Cultural Center.

Zadatak konceptualne umetnosti je da prenese “koncept” posmatraču, odbacujući važnost samog stvaraoca, umetnika. Konceptualno delo koristi tekst za taj poduhvat, čak više nego sliku, crtež ili bilo koju drugu tehniku. Pokret je negirao važnost umetničke istorijske tradicije, kao i vrednost materijala i tehnika u umetničkom delu. Time konceptualna umetnost dovodi u pitanje samu njenu prirodu.

Zagovarači konceptualne umetnosti veruju da je njome proširen horizont umetnosti i zaustavljeno širenje merkantilizma, dok je mnogi kritičari smatraju veoma pretencioznom. Iako su mnogi konceptualni umetnici bili zainteresovani za političke i društvene promene kroz umetničko delovanje, činjenica je da su bili više koncentrisani na analizu i ispitivanje njene prirode. Konceptualna umetnost je bila odlična podloga za razvijanje novih umetničkih formi kao što su umetnička instalacija, performans, video umetnost, i u novije vreme, umetničke forme koje koriste informatiku i robotiku kao podlogu.