Kultura.On.Line

Kratke vesti
Galerija
Artexti
Muzika
Kontakt
O projektu

Mailing lista

Zanimljivosti

Pioniri svetske fotografije
Vek i po srpske fotografije
Tri centra stripa
Fotografija 90-ih

Biografije

Frida Kahlo
Vincent van Gogh
Donatello
Gustav Kurbe

Sve biografije

Pošaljite biografiju

Registar

Spisak kulturnih institucija na teritoriji Srbije!

Linkovi

Fond za razvoj neprofitnog sektora
SEECult
Mreža kreativnih ljudi
Artmagazin
Revija amaterskog filma
Zdenka Feđver, poezija i proza

Web

Virtuelna galerija kulture je otvorena za sve mlade ljude koji žele da svoje radove predstave što širem krugu ljudi.

Ukoliko spadate u ovu kategoriju javite nam se tako što ćete poslati e-mail sa svojim podacima koji treba da sadrže vaše lične podatke i informaciju šta želite da izložite u Virtuelnoj galeriji kulture.

Svoje prijave možete slati na prijava@kulturaonline.net.

Pioniri svetske fotografije

Joseph Nicephore Niepce (1765-1833)
Louis Jacques Mande Daguerre (1787-1851)
William Henry Fox Talbot (1800-1877)

Joseph Nicephore Niepce (1765-1833)

Istraživači su otkrili da Nisifor Nieps (Nicephore Niepce) isprva nije težio da fiksira sliku u kameri obskuri već je nastojao da samostalno otkrije tajnu litografskog procesa koji je pronađen krajem 18. veka, a u prvim godinama narednog veka bio veoma čuvana tajna povlašćenih štampara - litografa. Kad mu to nije uspelo, on se okreće kameri obskuri i započinje eksperimente sa solima srebra, u želji da svetlost crta umesto njega. Ali ni tu, isprva, nije bilo uspeha. Vršeći i dalje svoje opite, utvrdio je da neke vrste smola očvršćavaju na svetlosti i ostaju nerastvorljive, dok se neosvetljene lako rastapaju u rastvaračima. Nieps započinje novi proces sa jednom vrstom finog judejskog bitumena rastvorenog u ulju lavande. Taj rastvor on je prevlačio preko lista stakla, bakra ili tvrdog kalaja (kositra). Tanak sloj očvrslog bitumenskog rastvora pokazivao je osobinu da se na svetlosti stvrdne i pobeli, a upravo je tu njegovu osobinu iskoristio N. Nieps.
Koristeci se tim hemijskim postupkom, koji je nazvao heliografija, i kamerom obskurom, N. Nieps je snimio prvu uspelu fotografiju - prvu na svetu - 1826. godine.

Louis Jacques Mande Daguerre (1787-1851)

Luj Dager (Daguerre) nije izumeo fotografiju, kako se to, često, nekritički navodi, ali ju je, radeći na njenom usavršavanju, učinio popularnom, i svojom. Doznavši detalje Niepsovih otkrića, uortačio se sa njim, i preuzeo njegov proces. Ubrzo ga je napustio jer je otkrio poboljšanja ako koristi srebro umesto bitumena. Dagerov način razvijanja posrebrenih ploča u živinoj pari bio je originalan, ali radni proces je bio nesumnjivo utemeljen na znanjima koje je on preuzeo od Niepsa. Ceo proces zahtevao je dosta komplikovan postupak u pet etapa: prepariranje, senzibilizacija, ekspozicija, razvijanje i fiksiranje. Za dobijanje slike koristio je kameru opskuru.
Kao rezultat dobijena je pojedinačna slika u pozitivu - dagerotipija. Bila je vidljiva samo pod izvesnim uglom u odnosu na izvor svetlosti. Slika je bila obrnuta, kao u ogledalu (desno je levo i obrnuto).
Na zajedničkoj sednici Francuskog instituta i Akademije lepih umetnosti, 19. avgusta 1839, fizičar Fransoa Arago izvestio je prisutne naučnike o otkriću dagerotipije i taj datum se uzima kao rođendan fotografije.

William Henry Fox Talbot (1800-1877)

Gotovo istovremeno kada su Nieps i Dager postavljali temelje procesu fotografije u Francuskoj, u Engleskoj je jedan zemljoposednik, Henri Foks Talbot, strpljivo eksperimentisao sa solima srebra i kamerom obskurom. Za razliku od drugih pionira fotografije, Talbot je već na pocetku rada sebi postavio jasan cilj. Isporobao je razne materijale i kada se konačno odlučio za hartiju kao podlogu slike, ubrzo je došao do uspeha.
Iako su prve tako dobijen slike bile nesavršene, i daleko manje oštre od dagerotipije, ali je zato imala drugu prednost - mogla je da se umnožava u neograničenom broju primeraka. Time je Foks Talbot je ceo svet i otkrićem negativ - pozitiv procesa, postavio temelje na kojima stoji savremena fotografija.
Talbot je snimao vedute i panorame Londona i Pariza, i već 1844. izdao je prvu knjigu "Olovka prirode" sa originalnim talbotipijama.

Izvor: Fotogram

Projekat podržali

Opština Sombor
KC "Laza Kostić", Sombor
Agencija "Sombor.info"

Pretraga